Kukavna vam Nova godina

Poslednjih dana mi je dosta stvari iskakalo u fidu na fejsbuku povodom kojih su mnogi ljudi vrlo ostrašćeni, ali ja izgleda imam problem s tim. Sve mi je nekako ni crno, ni belo. Dakle, sve mi je sivo. Malo boje možda ne bi škodilo, ali dobro, šta sad.

Sinoć se desilo ono što je poslednjih dana mnogo prašine diglo u Novom Sadu. Zapravo, možda i nije, ali se onda neko vraški trudi da je digne. Naravno, u pitanju je koncert "cvetka zanovetka" za pravoslavnu Novu godinu na trgu. Moglo bi se reći da sam ja bio zabezeknut i prošle godine kada je udovica mafijaša i ratnog zločinca pevala za Novu godinu ispred skupštine u našoj prestonici. To mi je delovalo kao trijumf devedesetih na samom početku 2014. Onda se niko nije bunio (ili sam to zaboravio), ali mnogi su se protivili jučerašnjem nastupu. Čak su neki pokrenuli i peticiju, ali me je zbunilo što su im se motivi nekako rasipali.

Ono što je meni prvo palo na pamet kada sam video peticiju protiv njenog nastupa u Novom Sadu je da se ljudi protive tome zbog njene kriminalne prošlosti. Jednim delom, kod nekih pojedinaca, i jeste, ali sam uglavnom viđao komentare vezane za njen angažman u fudbalskom klubu i propratnim malverzacijama. Hajde, okej, gulila je ona nanogicu zbog toga (valjda?), ali meni je ipak bila drastičnija povezanost sa zemunskim klanom i ubistvom Đinđića. Dobro, valjda su je pustili jer su utvrdili da nije imala veze s tim, mada kako stvari stoje, mislim da nikome nije načisto ni šta se tu ustvari desilo, ali dobro. Nije to trenutna tema.

Pored toga, bunili su se zbog toga što kao mnogi su nezaposleni, spuštaju penzije i plate jer država nema pare, a ovamo ih rasipa na kojekakve dočeke. Mislio sam da smo do sad navikli da vlastodršci rade šta hoće s našim parama, ali kako to da nikome nije smetalo to što su organizovali verovatno čak i skuplji doček Nove godine, one po Gregorijanskom kalendaru? Tu je onda bilo i primedbi kako se njena muzika ne uklapa u "kulturni milje" Vojvodine. S druge strane, Crvena Jabuka je baš po novosadski? Pa dobro. I Novi Sad i Sarajevo imaju Grbavicu, nek im bude, ali ovaj argument mi je mnogo više imao smisla kada je dotična nastupala na "Tamburica Festu". Niđe veze, realno, ali opet, peticije i bojkoti su mi malo preterani za tako nešto. Iako je stvarno besmisleno, organizator je valjda imao neku kalkulaciju. Možda ove godine dovedu Metaliku.
U celoj toj gunguli, nekako je isplivalo u javnost i to da su brilijantni umovi koji su stajali iza organizacije ovog eventa došli na genijalnu ideju da za nastup pozovu i neke novosadske, manje ili više underground, bendove. Kao prvo, suludo mi je bilo da bi nekome uopšte palo na pamet tako nešto. Okej, videli smo još pre 30 godina Miroslava Ilića kako "cepa" sa Kerberom, ali sumnjam da bi se tako nešto desilo na njegovom solističkom koncertu. Da li su se i ovi organizatori vodili nekom kalkulacijom, da privuku više mase (mada mislim da je diskutabilno koliko bi ti bendovi zapravo mase privukli naspram Sese, budimo realni), ili su pokušali da izbalansiraju situaciju kombinujući nespojivo pozivom nekih prepoznatljivih imena sa novosadske punk/rock scene? Da li su mislili da će se publici koja će doći da sluša zvuke devedesetih dopasti takva muzika i da oni tim bendovima čine uslugu? I zar su stvarno očekivali da će oni na to pristati? Interesantno mi je bilo i to što je jedan od bendova objavio na svom fejsbuk nalogu datu situaciju -  da su pozvani, ali da su odbili iz relativno neodređenih "etičkih razloga", što se ispostavilo i kao dobar marketinški potez, jer su naravno svi brže-bolje objavili ovu izjavu. Ono što je sledilo su grafiti po našem lepom gradu, verovatno bar delom u vezi sa ovim, sa natpisima tipa "Ovo nije Žitorađa", a u potpisu Mlada Vojvodina, sa sve znakom anarhije. 

Časovi geografije u vidu urbane umetnosti

 Možda sam ja nešto propustio i ta takozvana mlada Vojvodina zapravo nije politički obojena, nego su to samo mladi pojedinci koji su igrom slučaja nastanjeni u Vojvodini i vole da se to zna. Ako je tako, onda okej, ali ako jeste i ako su to neki likovi koji se zalažu za nezavisnost Vojvodine, onda treba dobro da se zapitaju zašto toliko fejluju. Koliko mi je poznat koncept anarhizma, njegove pristalice se zalažu za odbacivanje bilo kakve vrste prinudnog mehanizma vlasti i države, pa samim tim i koncepta republike Vojvodine. S druge strane, sa istim potpisom su se pre nekoliko nedelja pojavili grafiti "ovo nije Rusija", koji su bili odrađeni preko šablona, bez ikakvog znaka anarhije, dakle promišljeno i pedantno, tako da me ne bi čudilo da su likovi koji su ovo radili samo usvojili već postojeći format i to je to, bez ikakve veze sa njihovim prethodnicima.
I šta se na kraju desilo? Ništa. Došlo 30.000 ljudi, verovatno su se svi do jaja proveli i to je to. Ne kontam baš one likove što su tamo ispred bine džedžali od 14h da zauzmu mesto, ali šta ja da im radim... Naravno, bio je i prenos na TV-u, a pre toga su pustili na javnom servisu i snimak sa "Tamburica festa", valjda da dospu so na ranu autonomašima. Što bi rekao moj drugar: "RIP Tijanić".

Ovo pisanije mi se baš nešto oteglo, a mislio sam da neću imati puno toga da kažem na tu temu. Bilo je još nekih kritičnih stvari ovih dana, ali ostaviću to za neki drugi put. Imam sada pamentija posla. Ko bi rek'o.

Mesec i žica

Skoro svako ko me poznaje upoznat je sa činjenicom da nisam baš neki filantropa i da se nerado izvlačim iz svoje jazbine. Gotovo da postaje pravilo da svaki put kada me ubede da izađem napolje zažalim i pomalo umrem iznutra, uglavnom zbog ljudi na koje naiđem i zbog njihovog ponašanja. Slično se desilo i sinoć zbog nekih slučajnih prolaznika...

Samo nebo zna

Ovaj put malo jače od godinu dana prođe dok me niste ponovo slomili i naterali da opet pišem. Šta vam to treba u životu? Budite dobri... S druge strane, možda je bolje ovako, nego da vas pojedinačno cimam po socijalnim mrežama i govorim vam da ste idioti (u inboks, naravno, jer ipak ne bih nikog javno da vređam i ponižavam; ipak je to samo moje skromno mišljenje), a ovako možda nećete ni ovo pročitati i nastaviti da živite svoj idiotski život u blagoslovenom neznanju. Meni blog dođe kao ona rupa iz priče "U cara Trojana kozije uši", pa ako iznikne nešto... čuće se.

Zvocanje u prazno, vol.15

Neko bi rekao da ne postoji opravdanje za to što skoro 2 godine nisam ništa pisao na blogu. Jedan od razloga je i to što ove gluposti verovatno niko ni ne čita, a služe uglavnom da smanjim pritisak u svom kranijumu. Ne mogu reći da mi je prethodna godina bila dosadna, kao ni da sam bio toliko preokupiran da ne mogu naći vremena da napišem po koju, da bacim neki hejt. Sve u svemu, neretko čoveku dođe u životu da batali sve ono što mu je skretalo pažnju sa okolnog sveta i podseti se u kakvom govnjivom svetu mi živimo, pa nastavi da se iživljava na nedužnom parčetu hartije, ili na tastaturi, ako ćemo realno. Ko danas piše manuelno? Uglavnom, pišeš jer te niko ne sluša. To je čitava poenta, bar u mom slučaju. Tako sam rešio da nastavim da pišem, a usput i prebacim blog na malo dostupnije mesto, uslovno rečeno.

Ateizam i renesansa

Ćao, raja! Long time no see! Evo, da i to ispravimo...

Kao što možete i pretpostaviti, opet mi je nešto zapalo za oko, dovoljno iritantno da bih pisao blog o tome. Jedna reč: ateisti. Tako je. Ne pričam o ateizmu, nego o ljudima koji zastupaju ateističke stavove. Ovo se ne odnosi na sve njih, naravno. Kontam da među njima ipak ima ljudi koji su normalnih pogleda i shvatanja. Kao i prošli put, izvor gneva - fejsbuk. Već sam se jednom dotakao ove priče kada sam naleteo na grupu "Stop veronauci i indoktrinaciji dece" (ZUP vol.2). Ovaj put je reč o grupi "Ateisti Srbije".

Ženska posla

Evo, skoro sam završio sa prvim godišnjim ciklusom skretanja pažnje na pogrešnu interpretaciju i pravo značenje nekih praznika, koje pada u zaborav... bar što se tiče te aktivnosti ovde na blogu. Došao je i taj dan, praznik žena. Pošto se tom tematikom bavim već nekoliko godina unazad, ja ću lepo do maksimuma da se ponovim, od reči do reči, prošlogodišnjim postom s foruma sajta grad-ruma.net:

Demo masters 7

Eto, prošlo skoro nedelju dana, pa bi možda bilo vreme da ispljujem i ovaj event, superfinale DM7 takmičenja Dvestad(v)ojke. Slegle su se strasti i misli, pa ću možda biti u stanju da ne pizdim totalno dok ovo kucam, već ću staloženo da iznesem svoj hejt.