Evo, skoro sam završio sa prvim godišnjim ciklusom skretanja pažnje na pogrešnu interpretaciju i pravo značenje nekih praznika, koje pada u zaborav... bar što se tiče te aktivnosti ovde na blogu. Došao je i taj dan, praznik žena. Pošto se tom tematikom bavim već nekoliko godina unazad, ja ću lepo do maksimuma da se ponovim, od reči do reči, prošlogodišnjim postom s foruma sajta grad-ruma.net:
Nisam otvorio ovu temu da bih ženama čestitao praznik, već da izrazim zabrinutost zbog toga što retko ko shvata poentu ovog praznika. Poenta nije poklanjanje karanfila i parfema ženama "jer je to jedan njihov dan u godini". To meni deluje krajnje snishodljivo od strane muškaraca. Osmi mart po mom mišljenju predstavlja podsetnik da je svaki dan zapravo dan žena, dan koji treba da nas podseti da su žene ravnopravni članovi društva. Jako me brine što žene to ne shvataju, u svakom slučaju većina njih. Velika većina.
Nervira me i to što mnoge današnje žene unazađuju dostignuća feminističkog pokreta po pitanju emancipacije žena u ovom patrijarhalnom društvu. Mislim da je jednim delom kriv povratak tih "hrišćanskih patrijarhalnih vrednosti" koji je doživeo preporod (da ne kažem zombifikaciju) u Srbalja nakon odlaska diktature proleterijata. "Hvala" sponzorušama i SPC-u što su unazadili težnje i trud razumnih ljudi (muškaraca i žena) u cilju omogućavanja ženama da budu tretirane kao članovi društvene zajednice ravnopravno sa muškarcima.
Da napomenem još jednom, ne kažem da muškarci ne tretiraju žene onako kako su zaslužile. Problem je u tome što se većina njih ponaša kao da su svesne da su građani drugog reda, ali su zadovoljne jer su se pomirile s činjenicom da im je tu mesto.
ŽENE, PREUZMITE INICIJATIVU EMANCIPACIJE!
Nisam siguran kome sam se obratio u toj poslednjoj rečenici, al ajde...
Naravno, fejsbuk ne bi bio fejsbuk da nije uspeo i na ovaj dan da me izvede iz takta. Mislim, nije on kriv, koliko ljudi koji su pisali na temu današnjeg praznika. Čast izuzecima, neki su rekli stvari koje su na mestu.
Stvarno mi je muka zbog načina na koji žene gledaju na ovaj praznik... Većina njih nije ni zaslužila da im se čestita, kad nisu u stanju da shvate šta uopšte slave.
Stvarno se teško suzdržavam u ovakvim trenucima. Evo još jednog citata, post sa jebomamu.tk foruma, 8. mart 2008:
Jebote, zar niko ne zna šta osmi mart predstavlja, pa čak ni žene?! To je žalosno...
To je dan koji simboliše borbu žena za emancipaciju u ovom "muškom svetu". Devojka koja ne drži do sebe nema tu šta da slavi, niti da očekuje neke poklone, a svaki poklon koji ona primi bih ja lično shvatio kao snishodljiv čin.
Svakoj pravoj feministkinji treba čestitati ovaj dan, kao simbol borbe za ravnopravnost, a ostale koje čekaju ovaj dan samo radi poklona... Bolje da ne komentarišem, počinjem da gubim kontrolu...
I ne podnosim one priče "jedan dan žena". U zadnjih 100 godina, svaki dan je dan žena, samo što one to treba da shvate i da se ponašaju u skladu sa tim.
I tako ja pričam u vetar iz godine u godinu, a moja mizoginija se produbljuje svake godine na današnji datum. Nađe se i po neka nesrećnica koja me zapravo sasluša i složi sa mnom... Da je više takvih, svet bi bio lepši.
Dešavalo mi se prethodnih godina da žene (ili devojke, kako god) nakon mojih ispada ovog tipa kažu: "a ni da čestitaš, već samo tu nešto palamudiš". Kontam da je moje "palamuđenje" svojevrsna čestitka svim ženama koje shvataju moju priču i koje ovaj praznik iole uzimaju za ozbiljno. Ona koja to ne shvata, treba da stavi prst na čelo i zapita se, ili da sedi i čeka da joj neko čestita, čisto onako radi reda, tek da se kaže da joj je neko čestitao.
Danas kao da više niko nema ideale. Svi su srećni i zadovoljni onim što imaju. Mada, kakva su vremena, valjda ljudi kontaju da je bolje i tako, nego da nemaju ni to... Tu se postavlja ključno pitanje kojim ću da završim današnje smaranje: kako možemo očekivati nešto lepše i bolje ako se ne trudimo da to dostignemo, pa čak ni ne razmatramo kao opciju?
No comments:
Post a Comment