Neko bi rekao da ne postoji opravdanje za to što skoro 2 godine nisam ništa pisao na blogu. Jedan od razloga je i to što ove gluposti verovatno niko ni ne čita, a služe uglavnom da smanjim pritisak u svom kranijumu. Ne mogu reći da mi je prethodna godina bila dosadna, kao ni da sam bio toliko preokupiran da ne mogu naći vremena da napišem po koju, da bacim neki hejt. Sve u svemu, neretko čoveku dođe u životu da batali sve ono što mu je skretalo pažnju sa okolnog sveta i podseti se u kakvom govnjivom svetu mi živimo, pa nastavi da se iživljava na nedužnom parčetu hartije, ili na tastaturi, ako ćemo realno. Ko danas piše manuelno? Uglavnom, pišeš jer te niko ne sluša. To je čitava poenta, bar u mom slučaju. Tako sam rešio da nastavim da pišem, a usput i prebacim blog na malo dostupnije mesto, uslovno rečeno.
